Само се у Србији очекује да ће „студенти“ да поведу државу у „боље сутра“, као да је „скојевци“ пре њих нису довели у данашње стање.
Лично сам јуче (16. фебруара 2026), после 52 године стажа као члан сарадник (од 1973) секретар Одељења друштвених наука у два мандата (2004-2009. и 2020-2024) и главни уредник Зборника за друштвене науке Матице српске у Новом Саду (2000-200) у граду у којем сам провео најлепше године свога живота, у којем су ми се родило и одрасло троје деце, где сам био три деценије веома уважени професор Универзитета, да бих дошао на свечану академију најстарије српске културне и просветне установе (чија је 1/4 од 200 година њеног трајања веза на и за моје име и јавно деловање) морао да поднесем највеће јавно понижење за својих 79. година.
Заједно са групом од двадесетак угледних чланова Матице српске из Београда, морао сам да прођем кроз т.зв. студентски шпалир масе људи различите старости, чија су лица избезумљена од мржње, који су бесно изговарали најодвратније – псовке, усташке и уличарске слогане на адресу државе Србије, Српске православне цркве, Матице српске и свих што долазе из Београда у „њихов Нови Сад“.
Такве гадне речи нисам никад чуо од т.зв. старих војвођанских аутономаша с којима се пре 30 година могло „фино“ разговарати, па и полемисати. За њих је Матица била прихватљива као новосадска и војвођанска тако да су редовно из њеног назива изостављали другу реч, што би Хрвати рекли „нијекали“ су да је она од оснивања била СРПСКА.
У живот бих смео да се опкладим да би нас уместо псовкама и пљувањем, па и на нас баченим ситнијим предметима, дочекали аплаузима, да је њихова новосадска и војвођанска „матица“ добила орден за свој 200. рођендан из Пеште, Беча, а поготово из Загреба.
Шта се то тиче Београда, а поготово Вучића? Тако су, веома заслужни и само по томе угледни, чланови Матице српске из Беграда, у „Српској Атини“ прошли горе него било чије „прасе у Техерану“. Никаква нам утеха није ни то што ни други српски матичари нису ништа боље прошли, ако су се усудили да дођу на догађај на који су учтиво позвани. Напротив, све што се јуче и целе претходне године збивало у Новом Саду и ширем Србије, указује на дубоке унутарње расколе, навео је проф. др Милован Митровић.
