Драган Петровић на први поглед сасвим обичан грађанин Књажевца, просветни радник, наставник географије у ОШ „Дубрава“. Међутим Драган је све само не то, он је човек који је прошао пут од политичког активисте, директора баш те ОШ “Дубрава”, председника општинског одбора ССП у Књажевцу до једног обичног политиканског преписивача који никада не износи сопствени став и програм за Књажевац већ само цитира свог страначког шефа или колегиницу Маринику.
Драган Петровић
Да се ради о класичном преписивачу може се уверити било ко, ко погледа његове друштвене мреже где искључиво дели садржај своје страначке централе или неког другог опозиционог политичара. У години за нама ниједном му се није чак ни омакло да каже нешто што је сам осмислио или урадио.
Али шта и очекивати од човека који је подводио наивне грађане лукавим адвокатима, да туже своју општину, за путеве који су им изграђени или ЕПС за постављене бандере. По општини кружи прича да од тих адвоката добија око 200.000 недељно?
Да не остане све на нивоу чаршијске приче и он сам је на једној скупштинској седници и потврдио да је то радио са адвокатима.
У политици је био активан и пре чланства у странци чији је председник Драган Ђилас.
Средином деведесетих био је члан Социјалистичке партије Србије, да би касније приступио Демократској странци Србије, како би на предлог исте био изабран за директора Основне школе “Дубрава“. Једно време био је “двојни члан“, и ДСС-а и странке у оснивању “Левица Србије“, коју је водио Борко Стефановић (у то време и даље Борислав), кога је Петровић у разговорима наводио као “мој пријатељ Борко“.
Једна “импозантна” политичка каријера – почео као социјалиста на умереној левици, затим скочио на конзервативну идеологију десног центра (ДСС), одатле се вратио у политичку странку Левица Србије, да би на крају завршио тамо где му највише пристоји, у политичкој организацији основаној са циљем заштите противзаконито стеченог капитала за време власти ДС.
Ипак, Петровић ће остати уписан у историју бешчашћа Књажевца као узданица и сива еминенција адвоката који су варали и обмањивали грађане да подносе бесмислене тужбе против своје општине.
