Грнчарски занат, некада један од најразвијенијих у књажевачком крају, и данас живи захваљујући настојањима Завичајног музеја да сачува и промовише традиционалну културу. Поводом Међународног дана музеја организован је посебан програм посвећен грнчарству, уз радионицу за ученике основних школа који су имали прилику да се упознају са основама овог старог заната.
Књажевачки грнчарски производи били су препознатљиви по специфичном начину украшавања, а њихова посебност привукла је пажњу и једног од најзначајнијих архитеката 20. века – Ле Корбизјеа. Током свог путовања на исток 1910. године, славни архитекта посетио је Књажевац управо због интересовања за локално грнчарство.
Према речима Јелене Куртић, вишег кустоса етнолога у Завичајном музеју, Ле Корбизје је био посебно фасциниран књажевачким крчазима и ћуповима, чија га је оригиналност и естетика инспирисала да измени свој путни план и посети варош пре наставка пута ка Светој Гори.
Том приликом купио је неколико грнчарских предмета и направио њихове цртеже, као и скице самог Књажевца. Ти радови данас се чувају у Народном музеју у Београду и музеју посвећеном Ле Корбизјеу у Цириху.
Иако у Књажевцу више нема грнчарских радионица, Завичајни музеј већ годинама ради на очувању овог дела нематеријалног културног наслеђа. Грнчарство је један од важних сегмената Летње школе традиционалних заната која се већ 15 година организује у Архео-етно парку у селу Равна. Кроз овај програм средњошколци и студенти стичу основна знања и вештине израде грнчарских предмета, али и развијају свест о значају очувања културног наслеђа.
У оквиру даљег развоја програма, Завичајни музеј планира да применом савремених технологија омогући интерактивне тродимензионалне презентације Ле Корбизјеових цртежа и других материјала везаних за грнчарски занат, како би будућим полазницима радионица ова вредна традиција била још доступнија и занимљивија.
