Председник Србије Александар Вучић интензивирао је дипломатске активности усмерене на очување и јачање енергетске безбедности земље, разговарајући одвојено са амбасадором Руске Федерације у Београду Александар Боцан-Харченком и председником Владе Мађарске Виктором Орбаном.
Како је Вучић навео, разговор са руским амбасадором био је садржајан и у потпуности фокусиран на питања енергетске сигурности Србије, са посебним освртом на последице америчких санкција и могућа решења у новонасталим околностима. Председник је истакао да је у том разговору поновио јасан став Београда да Србија остаје опредељена за дијалог и конструктивну сарадњу са свим партнерима, искључиво у интересу својих грађана и очувања стабилног снабдевања енергентима.
„Република Србија ће умети да заштити своје виталне националне и државне интересе“, поручио је Вучић, нагласивши да је енергетска сигурност један од кључних стубова укупне економске и друштвене стабилности земље.
Паралелно са тим, председник Србије је у телефонском разговору са мађарским премијером Виктором Орбаном размотрио актуелну ситуацију у области енергетске безбедности, као и наредне кораке који би могли да допринесу стабилизацији прилика у том сектору. Посебна пажња посвећена је плановима за даљи развој регионалне мреже за транспорт, складиштење и пријем енергената, при чему је истакнут приоритетни значај поузданог и континуираног снабдевања за Србију и Мађарску.
У разговору је било речи и о ширем геополитичком контексту, укључујући позицију Србије на европском путу, као и односима између Украјине, Русије и Европске уније. Вучић је том приликом изразио захвалност Мађарској и премијеру Орбану, истичући да је Будимпешта поуздан партнер Београда у, како је навео, тешким и неизвесним временима.
Посматрано у целини, ови разговори указују на настојање Србије да, у условима изражених глобалних турбуленција и енергетских притисака, води активну и уравнотежену политику, ослањајући се на дијалог и регионалну сарадњу. Истовремено, Београд јасно шаље поруку да питање енергетске безбедности као стратешко државно питање у којем нема простора за импровизацију, нити за одрицање од сопствених интереса.
