У последњих неколико година, органско пчеларство у Србији доживљава тихи, али значајан процват. Све више пчелара окреће се одрживим праксама производње меда које не само да гарантују квалитетнији производ већ и доприносе очувању животне средине. Иако је број сертификованих органских произвођача још увек мали у поређењу са конвенционалним пчеларством, тренд раста је јасан – природа и тржиште говоре истим језиком.
Органско пчеларство подразумева производњу меда и других пчелињих производа без употребе синтетичких хемикалија, антибиотика или генетски модификованих организама. Пчеле морају бити смештене у нетакнутој природној средини, удаљеној од загађивача, интензивне пољопривреде и индустријских зона. Такође, кошнице морају бити израђене од природних материјала, а прихрањивање пчела дозвољено је само органским медом или шећером у изузетним случајевима.
Са великим бројем заштићених природних подручја и богатом флором, Србија има потенцијал да постане регионални лидер у органском пчеларству. Планинске области попут Старе планине, Таре и Златибора већ су препознате као идеална места за органску производњу. Ипак, пут до органског сертификата није лак. Потребно је да пчелар прође кроз трогодишњи процес конверзије и редовне контроле од стране овлашћених сертификационих тела. Многи се суочавају са административним баријерама, недостатком едукације и финансијских средстава.
Тржиште органског меда, како домаће тако и инострано, показује стални раст. Потрошачи су спремни да плате више за производ који је здравији, безбеднији и еколошки прихватљивији. Уз додатне едукације, подршку државе и већу свест потрошача, органски мед из Србије могао би да постане бренд са значајним извозним потенцијалом.
Органско пчеларство у Србији није само шанса за бољу зараду, већ и за очување пчела и природне средине. У времену климатских промена и све чешћих помора пчелињих заједница, органски приступ може бити решење које спаја традицију, науку и одрживу будућност.
Текст: Пољопривредно саветодавна стручна служба „Пољосервис“ Књажевац