У привреди и друштву постоје различите делатности, као што су: индустрија, медицина, пољопривреда, рударство, трговина, хотелијерство и туризам, образовање, здравство, култура, државна администрација, јавна предузећа. Свака од ових области има свој менаџмент, који користи научна сазнања опште науке о менаџменту усклађене са карактеристикама у раду појединих области. Тако се поред општег менаџмента, јављају такозвани специјализовани, односно грански менаџменти између којих је и менаџмент у пољопривреди.
Менаџмент у пољопривреди се дели у две категорије:
1. Стратешки менаџмент
2. Оперативни менаџмент
Стратешки менаџмент је значајан за дугорочно пословање и планско вођење економије пољопривредног газдинства.. Представља доношење пословних одлука од значаја за будуће пословање пољопривредног газдинства. Доношење стратешких одлука на пољопривредним газдинствима се углавном заснива на одређивању структуре производње у наредном периоду. У пољопривреди, за разлику од других привредних грана није лако и брзо мењати структуру производње због чега је и одговорност менаџмента, односно носиоца пољопривредног газдинства који доноси одлуке веома велика.
У неким секторима пољопривреде, као што је воћарство или виноградарство, циклус производње је дугорочан, па је за преоријентисање производње према тржишној тражњи у краћем року немогуће. Зато су и стратешке одлуке носиоца газдинства, односно пољопривредног прозвођача који је уједно и менаџер, битне за дугорочно позитивно економско пословање пољопривредног газдинства.
Доношење стратешких одлука захтева од менаџера газдинства дефинисање визије и мисије газдинства, пословних 5 циљева, анализу расположивих ресурса, анализу окружења и одлучивање о стратегији производње (структури, обиму,пласману производње,…). Оперативне одлуке се доносе на краћи временски период од стратешких одлука. Доношење одлука на пољопривредном газдинству треба да се заснива на евидентирању које треба да контролише употребу ресурса и да се њима управља.
Да би у сваком тренутку знао куда иде његов бизнис, произвођач ( менаџер) мора да има јасну слику о својој тренутној позицији. Основни разлози вођења евиденције на фармама су:
– Поређење са предходним годинама и са другим сличним газдинствима;
– Да се олакша планирање будућих активности и доношење правих пословних одлука;
– Да се измери финансијски успех у пословању газдинства.
Вођење евиденције на неком пољопривредном газдинству може бити од користи при доношењу исправних одлука у зависости да ли су подаци тачнии. Свако газдинство (фарма) је јединствено и специфично, како у погледу ресурса којима располаже, тако и у погледу способности онога ко доноси пословне одлуке.
У пракси се често дешава да фармери који воде књиговодство прецене приходе своје фарме и подцене укупне трошкове (трошкове производње и трошкове живота чланова фарме). У оваквим ситуацијама све одлуке које буду донете на основу ових евиденција биће погрешне и могу оставити дугорочне последице на пословање фарме.
Погрешне одлуке које могу бити донете на овај начин у пољопривреди се пре свега односе на структуру производње (погрешан одабир линија производње), шта производити, које инпуте користити, колико користити поједине инпуте, које облике финансирања користити, како и где продати производе. Једном формиране одлуке треба континуирано анализирати и евентуално кориговати уколико то захтевају важећи тржишни услови. Разлози због којих су одлуке подложне анализи и корекцијама су пре свега кретање тржишних цена које може бити месечно, недељно, дневно.
Зависно је од многих фактора: од климатских услова, аграрне политике, односа увоза и извоза, као и од осталих фактора који утичу на понуду и потражњу неког пољопривредног производа.
Други фактор који у великој мери утиче на корекцију одлука су развој нових сората, средстава за заштиту биља, допуна сточној храни, савременија механизација, алати и прикључне машине.
Промене које се односе на појаву нових закона у пољопривреди, зштити животне средине, уредбе, закони, такође могу утицати на корекцију унапред донешених одлука. На основу карактеристика одлука које пољопривредни произвођач/менаџер на пољопривредном газдинству мора да донесе, дефинишу се и карактеристике менаџера пољопривредног газдинства:
Способност да организује и извршава задатке и циљеве које поставља у договору са члановима свог домаћинства, добро разуме агротехнолошке и економске аспекте производње и продаје пољопривредних производа, способност да комуницира са окружењем како би обезбедио квалитетне информације неопходне за пословање и да на бази прикупљених информација доноси квалитетне одлуке у пословању.
Текст: Драган Колчић