У селу Ошљану, у засоку Старо Село, на месту Свети Илија (на којем се налазе и свето дрво и камени крст посвећени овом свецу), 2. септембра 2023. године успешно је одржана манифестација „Прженијада“, друга по реду.
У јутарњим часовима (8 ч) на овом месту су се окупили планинари ради успона на врх Јаношица (980 м над. вис.), који се уздиже изнад засеока Старо Село и места Свети Илија. Успон је, као и прошле године, организован подоводом „Прженијаде“, а ради њега се окупило четрдесетак планинара из пет планинарских друштава, из Књажевца (ПД „Бабин зуб), Зајечара (ПСД „Љуба Нешић“ и ОПСД „Драган Радосављевић“), Ниша (ПК „Железничар“) и Бабушнице (ПК „Руј 1706“). У односу на прошлу годину, сада је било десетак више планинара и једно више планинарско друштво (из Бабушнице). Организатори су се потрудили да ове године стаза ка Јаношици, дуга само око 3 км али захтевна, буде маркирана по планинарским правилима (што прошле године није била). Планинари су се успешно попели на врх и после неколико сати вратили на „Прженијаду“. За учешће у акцији планинарским друштивма су додељене захвалнице, а захвалница је додељена и малом, четворогодишњем, Андрији Стајићу, члану ПК „Железничар“ из Ниша, који је, са својом баком, такође освојио врх.
Нешто касније (10 ч) отворен је сајам домаћих и занатских производа, на којем су посетиоци манифестације могли да купе опанке занатске израде (производи Јована Анића из Зајечара, последњег опанчара у источној Србији), грнчарију занатске израде (грнчарске радионице Велимира и Томислава Ђорђевића из Зајечара, последњих грнчара у источној Србији), ручно рађене слике (сликар Даница Крстић из Зајечара), ошљански еколошки мед (пчелара Мирољуба Миће Јовановића), домаће колаче (производ Мире Крстић из Зајечара), завичајне књиге (др Дејана Крстића и Завичајног друштва Тимочана-Торлака из Минићева), резбарене дрвене кашике и даске (производ Тонка Иванова из Салаша у Бугарској). Жеља организатора је да на сајму следећих година понуда буде што већа и разноврснија.
После дужих припрема (у 11 ч), почело је такмичење у припремању пржена, које је трајало нешто више од два сата. На такмичењу је учествовало 16 екипа (две више него прошле године) из Ошљана, Новог Корита, Витковца, Малог Извора, Јаковца, Штипине, Васиља, Грљана, Зајечара, Ниша и села Салаш у Бугарској (општина Белоградчик). Трочлани жири, у саставу Немања Николић (професионални кувар), Горан Симатовић и Драган Митровић, имао је веома тежак задатак, јер су, као и прошле године, сви такмичари имали веома добра пржена и о пласманима су одлучивале нијансе. Основни критеријум за оцењивање био је укус пржена, а водило се рачуна и да ли је припремљено на традиционалан начин. Због изузетно велике конкуренције, сва три места делиле су по две екипе. Прво место делили су Вецко Соколовић из Витковца и екипа Зорица Јеленковић и Марија Митровић из Ошљана, друго место екипа „Домишљарци“ из Јаковца и Васиља и екипа „Мали Извор“ из Малог Извора и Грљана, а треће место екипа „Добре комшије“ из Зајечара и екипа Братислава Милошевић и Милица Раичић из Ошљана. Сви освајачи места, осим диплома, добили су пригодне награде – грнчарске производе радионице Ђорђевић из Зајечара. Жири је оцењивао и најбоље аранжирану трпезу на такмичењу, за шта су награду поделиле Љиљана Живковић из Новог Корита и екипа Данијела Иванова, Бојка Иванова и Љиљана Георгијева из Салаша у Бугарској.
Током такмичења у припремању пржена (у 12 ч) почео је културно-уметнички програм. Први део програма био је посвећен традиционалном певању, свирању и казивању. Наступили су Александра Тодоровић, етномузиколог и извођач традиционалног певања, из Грљана код Зајечара, Драган Урошевић, здравичар из Јелашнице (крајинске) код Зајечара, Томислав Благојевић, дудучар и фрулаш, и Јордан Васиљевић, гајдар и дудучар, обојица из Штипине код Књаљевца, пореклом из Алдине Реке у Књажевачком Буџаку, као и певачка група Читалишта (Дома културе) „Развитие – 1896“ из села Салаш код Белоградчика у Бугарској, коју чине Данијела Иванова, Бојка Иванова и Љиљана Георгијева. У другом делу културно-уметничког програма, својим получасовним наступом публику је анимирао Душан Миловановић Зири, мађионичар из Књажевца (који је, осим пажње свих посетилаца, изазвао велику пажњу најмлађих). Програм је водио др Дејан Крстић.
После културно-уметничког програма а пре проглашења победника у припремању пржена, присутнима се обратио Мишел Николић, помоћник председника Општине Књажевац.
После проглашења победника такмичења у припремању пржена присутни су се забављали посматрајући надметање у надвлачењу конопца, у којем су учествовале екипе тог часа састављене од присутних посетилаца и учесника такмичења. Тројица учесника манифестације, из Ниша, самоиницијативно су бициклима, пољским путем подно планинског ланца Јаношица, ишли до манастира Суводол, посетили га и вратили се. У плану је да следеће године ово прерасте у званичну бициклистичку акцију.
Од јутарњих часова и током трајања програма манифестације многи посетици су се дружили на отвореном простору уз богате трпезе и пиће, у веома веселом расположењу. Дружење је настављено и после званичног програма, у поподневним и вечерњим часовима. Настављено је, у изузетном расположењу, уз музику и песму акустичног оркестра „Тихо ноћи“ из Зајечара и Књажевца.
Манифестацију је посетило око 600-700 људи. Она је организована захваљујући новчаном учешћу педесетак Ошљанаца, који живе у Ошљану, Зајечару, Бору, Минићеву, Књажевцу, Нишу и Београду, а финансијску помоћ пружила је и Општина Књажевац. Помоћ у организацији манифестације пружили су Месна заједница Ошљане и Торлачко друштво „Ждрепче“ из Белоградчика у Бугарској. Организатор манифестације је организациони одбор у саставу: др Дејан Крстић, Милинка Томић, Милорад Милетић и Живојин Јовановић, а свој допринос организацији дали су и Ошљанци Зорица Јеленковић, Милош Милошевић, Горан Ђорђевић, Томислав Миладиновић, Мира Крстић, Миладин Крстић, као и Горан Симатовић, планинар из Зајечара.
Циљ манифестације је, према речима организатора, вишеструк: оживљавање села Ошљана, презентовање традиционалног, посебно гастрономског наслеђа, као и природе у Парку природе 1. категорије, будућем националном парку „Стара планина“, побољшање забавних и културно-уметничких садржаја у селу и Парку природе, окупљање и повезивање Ошљанаца и љубитеља традиције уопште, повећање броја посетилаца у Ошљану и Парку природе уопште… Посебан циљ је уздизање пржена на ниво гастрономског бренда.
Свето место Свети Илија, на којем су вишевековно свето дрво и стари камени крст, обновљено је 2020. године на иницијативу мештана засеока Старо Село, који славе ову заветину (род Дандуловци). Том приликом обновљено је и резање колача на дан Светог Илије (2. август), уз трпезу и весеље. Због изузетног положаја овог места (изнад којег је Јаношица, специфична по свом облику, а са којег се виде цела планина Тупижница и долина Белог Тимока), оно је изабрано за место за одржавање манифестације „Прженијада“, сваке прве суботе у септембру. Поводом 1. „Прженијаде“, прошле 2022. године (одржане 3. септембра), на њему је изграђен вејник већих димензија. После тога, ово место је постало излетиште, на којем су се између две манифестације десиле прославе десетак рођендана (то је сада хит у Ошљану), прослава 1. маја, сусрет ловаца, као и низ појединачних посета. Циљ је да се у наредном периоду побољша инфраструктура овог излетишта – доведе струја, поправи асфалтни пут до засеока и кроз заселак, насипа или, још боље, асфалтира пут од засеока до излетишта, среди оближњи извор воде, а и среде стазе од њега до других знаменитости у околини.
Ова манифестација и њено успешно организовање подигла је мобилност Ошљанаца. Већ су покренуте акције и за спашавање од пропадања сеоског дома у заселку Старо Село (обнова крова, прикључење струје и воде, сређивање просторија) и оживљавање овог објекта, за изградњу вејника на култним местима Мали Спасовдан, Свети Никола, Света Тројица и другим и обнову обичаја и прослава на њима, за покретање сличних (гастрономских) манифестација у засеоцима Белбрадич и Клисура, за чишћење стаза до спелеолошких објеката (пећина и пропасти), за припрему кућа у засеоку за сеоски туризам…
Текст и фотографије: др Дејан Крстић