Производња поврћа почиње са производњом расада који је и најкритичнији део и од чега највише зависи успешност производње. Један од највећих проблема је полегање односно „топљење расада“. Пропадање расада може да се јави од клијања до расађивања. Најосетљивије су младе биљке паприке, парадајза и краставца.
Проузроковачи полегања расада су гљиве из рода Pythium spp, али као проузроковачи полегања могу се јавити и Rhisoctonia spp, Alternaria spp, Fusarium sp. и др. Ове гљивице су стално присутне у земљишту и произвођач мора да спречи њихов контакт са биљком. Ако дође до инфицирања, на приземном делу стабла и у зони кореновог врата, прво се јаве воденасте пеге. Пеге се увећавају, ткиво унутар пега некротира, а стабло остаје танко, увија се и полеже. Беличаста превлака са полегнутих биљака врло брзо шири заразу у виду концентричних кругова. Пропадањем биљака стварају се гола места, без и једне биљке. И само за неколико дана, ако се не реагује, може да пропадне цео расадник.
Гљивице презимљавају у земљишту у облику зооспора и у нестерилисаном супстрату оне су, у већој или мањој мери, увек присутне. Одговара им влага, збијено земљиште, слабо проветравање, густ усев, оптимална температура (15 – 25 º Ц). Уз текућу воду, приликом заливања, зооспоре овог патогена се лако шире.
Да неби дошло до проблема и губитака у производњи, потребно је применити низ мера. Садни материјал (семе) мора бити декларисан. Супстрат за производњу расада треба да одговара намени и стерилан на фитопатогене гљивице и да задржава оптималан режим воде и ваздуха. Ако супстрат сами припремамо он се мора дезинфиковати, механички, прегрејаном воденом паром или хемијски. Температура и дужина излагања загревања супстрата мора да буде адекватна како не би дошло до уништења и корисних микроорганизама. Стерилисани супстрат је спреман за употребу тек неколико недеља по стерилизацији.
Сав алат и употребљени материјал (контејнери, гајбице, столови) морају бити дезинфиковани. А то се може урадити раствором варикине или 70 % раствор алкохола. За руке је обавезно коришћење рукавица.
У току клијања, ницања и раста, расад треба: заливати, прихрањивати, одржавати оптималну температуру, проветравати и заливати или прскати раствором фунгицида (или биопрепарта) против фитопатогених гљивица. Прихрањивати тек када биљке исцрпе сву храну из супстрата и избегавати претерано ђубрење азотом.
У заштићеном простору (расадник, топла леја) микроклиматски услови су веома повољни за развој болести, услед велике влаге и слабог проветравања. И најбитније је постићи баланс између заливања, оптималне температуре и проветравања. Заливати само када већ дође до засушивања супстрата и онда оставити да се проветри. У супротном, због превелике влаге, корен ће бити плитко формиран, што слаби младе биљке. По заливању потребно је време да се биљке просуше и тек онда затворити расадник.
Светло је извор енергије и потребно је да буде одређеног интензитета са 12 – 14 часова трајања. Време гајења расада је период јануар – март, када је дан знатно краћи, па је потребно обезбедити додатно осветљење. Биљке које немају довољно светлости осетљивије су на инфекцију и полегање.
За сигурну производњу расада обавезна је хемијска заштита, односно заливање суспензијом фунгицида. Залива се по ницању, после 20-ак дана и пре расађивања. Ако дође до појаве „топљења расада“ у току неге, онда покупити пропале биљке и дезинфиковати празна места, заливањем суспензијом фунгицида. Када се користи недекларисани супстрат (значи недезинфикован) онда третирати одмах после сетве.
Извор: „Пољосервис“ Књажевац Живорад Јовановић дипл. инж. заштите биља
