Српска православна црква и њени верници данас славе празник Преподобномученице Параскеве или Свете Петке. У појединим крајевима празник се још назива и Петковдан или Трновица.
Према предању, ова светитељка је заштитиница жена и верује се да помаже болеснима и сиромашнима. И данас многи се моле над њеним моштима јер се верују да исцељују и помажу код животних проблема.
Са овим празником завршава се циклус женских празника (Огњена Марија и Блага Марија). Празник није уписан црвеним словом, али према старом веровању и због поштовања према светитељки не треба радити физичке послове.
На овај дан избегавају се сви тежи послови на њиви и у кући. Наше прабаке су веровале да на данашњи дан никако не ваља месити хлеб, прати веш, износити пепео или радити било шта од ручних радова, да женама током године не би трнуле руке.
Према старом обичају младе девојке на повај празник треба да беру цвеће и украсе дом како би у њему владала хармонија, љубав и мир. Верује се да данас девојчицама треба обући нове хаљинице како би их у наредној години пратила радост.
Ова светитељка се празнује 26. јула по старом односно 8. августа по новом календару. Одређене историјске околности су допринеле томе да се у народу уврежи погрешан надимак за ову светитељку – „Трнова Петка“. Ради се о томе да се од тога дана, од средине 13. века, у православним црквама на Балканском полуострву светкује Пренос Моштију Преподобне Мајке Параскеве Епиватске у Трново и из Трнова. Заборављајући да се ово назвање односило на Свету Петку Српкињу (Епиватску или Трновску), народ је временом тај назив везао за Свету Параскеву Римљанку.
Света Параскева је рођена у Риму око 100. године и то на Велики Петак Родитељи су јој били хришћани, грчког порекла. Зато су јој наденули име Петка, тј. Параскева. По смрти родитеља, који су је научили црквеном животу поче живети подвижнички, док најзад благословом Вишњег, не поче проповедати Јеванђеље на Сицилији, у јужној и средњој Италији, обраћајући многе Христу и помажући сиротима и болеснима. У време цара Антонина (138-161) је због своје вере и проповедања, била веома мучена и на крају посечена мачем. Нјене свете мошти су касније пренете у Цариград, данашњи Истамбул.
И дан данас ужива велико поштовање међу народом на Сицилији, као Света Венеранда или Венерија (лат. Диес Венерис- петак). Сачуван је њен лик у пећинској цркви Светог Николаја код Барија.
Након посведоченог прилива избеглица Срба пред Турцима у 15. и 16. веку, у Калабрију и на Сицилију, могуће је да се њен култ помешао са култом Св. Петке Српске.
М.М.
Фото: Пинк.рс
