Када говоримо о спорту у општини Књажевац свакако један од најзначајнијух догађаја ове године је обележавање седам деценија кошарке у нашем граду.
Кошрака у Књажевцу траје 70 година са свим изазовима, што само по себи заслужује поштовање. Било је успона и падова, а није се мењала само емоција која је повезивала све који су прошли кроз кошарку на било који начин. Први кошаркашки клуб у Књажевцу основан је 29. новембра 1950. године када је одиграна и прва утакмица између кошаркаша Књажевца и Зајечара, а судија је био познати глумац Зоран Радмиловић. За ово време, од 70 година, клуб је битисао највише на нивоу друге лиге и свих осталих лига испод тога. У том периоду створено је пет генерација кошаркаша.
На свечаности која је приређена овим поводом, име домаћина и организатора КК „Књажевац 1950“, све присутне у хали „Каплар“ попздравио је Младен Здравковић, председник клуба, који је са својим тимом ове сезоне, увео клуб у виши ранг такмичења.
Кроз свих ових 70 година кошарку је увек подржавала локална самоуправа. Тако је и сада, рекао је у поздравном говору Милан Ђокић предесник општине Књажевац, који се и сам бавио кошарком.
Ревијалну утакмицу су одиграли најмлађи играчи КК „Књажевац 1950“ са својим вршњацима из Сурдулице, а потом су се састали играчи који су некада играли за свој град против играча из других градова који су бранили боје нашег клуба.
Била је то прилика да се поделе плакете, статуе кошркаша и захвалнице свима онима који су заслужни за развој кошарке у нашем граду.
Ако погледамо кошарку кроз свих 70 година, многи кошаркаши који су сада ван Књажевца на убедљив начин показују да је „кошаркашка памет“ и даље један од добрих извозних књажевачких производа. Зато је и најважнији циљ, како се чуло на свечаности, омасовљење чланства уписом дечака и девојчица у школу кошарке чиме се ствара темељ клуба, али и квалитетни кошаркаши које можемо понудити Београду, али и Европи која је „усисивач“ талената из Србије.
За ову прилику направљен је двадесетоминутни филм у коме су приказане фотографије са утакмица, од оних првих играних чак не ни на паркету, већ на отвореном, до сјаја хала где се чула химна Србије.
