Прошло је 68 година од смрти Јосифа Висарионовича Џугашвилија Стаљина, совјетског диктатора, који је у исто време био и обожаван и омражен и који је одговоран за смрт више од 20 милиона људи. За време његове владавине Совјетски савез се развио из назадне пољопривредне земље у светску силу, а вест о његовој смрти 5. марта те 1953. пресрео је млади радио-везиста Џони Кеш.
Да, добро сте прочитали, у питању је славни кантри музичар који ће у годинама које долазе продати 90 милиона примерака плоча широм света. Џони Кеш је тада био везиста мобилне бригаде у бази у Западној Немачкој.
Кеш је био први Американац који је сазнао да је Стаљин преминуо.
„Чуо сам први вест да је да је Стаљин преминуо. Лоцирао сам сигнал када је први совјетски млазни бомбардер извршио први лет од Москве до Смоленска; сви смо знали шта треба слушати, али ја сам био тај који је чуо“, навео је Кеш у својој аутобиографији.
Иако је изгледало да је Стаљин наизглед доброг стања, закључено је да је смрт наступила услед лошег физичког стања диктатора које је проузроковао висок крвни притисак, закрчени крвни судови, а откривен је и почетни стадијум цирозе јетре. Сви ови здравствени проблеми допринели су томе да Стаљин доживи мождани удар, што је у комбинацији с унутрашњим крварењем проузроковало гушење.
Његова смрт изазвала је масовну жалост у тадашњем Совјетском савезу, а и у другим деловима бившег Источног блока.
Грађани СССР-а наредна три дана одавали су последњу пошту покојном лидеру, међутим, убрзо после сахране, почеле су да се шире гласине да је Стаљин заправо убијен, а не да је умро природном смрћу.
Стаљин је преминуо у 75. години живота, у својој добро очуваној кући на селу, у Кунтсеву. Лидер је са друштвом 28. фебруара гледао филм за којим је уследила гозба, а потом и теревенка. Те ноћи Стаљин је отишао у кревет око четири ујутро.
Стаљин је своје диктаторско управљање СССР-ом довео до таквих крајности да је чак и његов најужи круг сарадника био сасвим изгубљен у тренутку кад он више није био у стању да води и надзире државу. Друга околност која је додатно убрзала Стаљинову смрт били су проблеми с тражењем најбољих лекара. Стаљин је био параноичан због „јеврејске лекарске завере“ и многе је врхунске совјетске докторе уништио на исти начин као и дисиденте. Историчар Сергеи Девјатов наводи да су у кући ипак успели да организују импровизовани медицински центар за пружање прве помоћи. Али оштећење диктаторовог мозга је било превелико.
Стаљин је био први Генерални секретар Централног комитета Комунистичке партије Совјетског савеза. Рођен је 18. децембра 1878. године у грузијском градићу Гори, а преминуо 5. марта 1953. године у Москви.
Након смрти Владимира Иљича Лењина 1924. године, Стаљин је преузео водећу улогу у совјетској политици, постепено маргинализујући своје политичке противнике све док није постао неприкосновени лидер Совјетског савеза.
Покренуо је командну економију, замењујући Нову економску политику из двадесетих са петогодишњим плановима, чиме је започео период брзе индустријализације и економске колективизације. Преокрет у пољопривредном сектору је пореметио производњу хране, што је изазвало велику глад, укључујући катастрофалну глад у Совјетском Савезу 1932—33 (познату у Украјини као Голодомор). Током касних тридесетих започео је „Велику чистку“, познату још и као „Велики терор“, током које се решио „неподобних“ чљуди из Комунистичке партије, људи који су били оптужени за саботажу, тероризам и издају. Чистке су спровођене међутим, неселективно. Мете су често биле погубљене, затваране у Гулаг радне логоре или протериване.
Сматра се да је током тродеценијске владавине Совјетским савезом Стаљин имао већу политичку моћ од било које друге историјске личности. Помогао је поразу Хитлерове (Адолф Хитлер) Немачке, индустријализовао совјетску привреду, присилно колективизирао пољопривреду, проширио совјетски утицај у Европи, Азији, али и целом свету, те, данас забрањеним методама, учврстио своју дугогодишњу позицију на челу СССР-а, пише портал Биографија.орг.
Упркос напредовању Совјетског савеза, Јосив Висарионович Џугашвили Стаљин је био одговоран за смрт око 20 милиона људи. Био је кључни човек у пакту с Хитлером који се у једном тренутку окренуо против њега, али Стаљин је имао среће, па је Совјетски савез крај рата дочекао са територијалним проширењем у виду групе сателитских држава, пише Експрес. Уследиле су године политичких чистки, тортуре, ослабљене пољопривреде и страховладе диктатора.
Сахрана је организована 9. марта 1953. године на Црвеном тргу у Москви. Јосиф Стаљин сахрањен је крај Владимира Лењина, а према проценама се у том тренутку од њега опростило више од милион и по људи.
ИЗВОР: B92, Фото: Pixabay.com
