У времену када се све више говори о одрживој пољопривреди и очувању плодности земљишта, плодоред – или смена усева на истим парцелама – поново заузима важно место у планирању биљне производње. Иако је реч о једној од најстаријих агротехничких мера, њен значај данас је можда већи него икада пре.
Плодоред се заснива на једноставном, али веома ефикасном принципу: на истој површини не узгајају се сваке године исте биљке, већ се културе смењују према унапред утврђеном плану. На тај начин тло не исцрпљује исте хранљиве материје, већ се равномерно обнавља.
Када сваке године сејемо исту биљку, долази до исцрпљивања земљишта и повећања ризика од болести и штеточина специфичних за ту културу. Плодоред је природан начин да се земљиште одмори и обнови, без претеране употребе хемијских средстава. Увођењем плодореда побољшава се структура земљишта, смањује ерозија и повећава садржај хумуса. На пример, махунарке попут грашка, пасуља или луцерке обогаћују тло азотом, што погодује наредним културама попут пшенице или кукуруза.
Осим тога, смена усева прекида животни циклус многих корова, инсеката и биљних болести, чиме се смањује потреба за пестицидима и хербицидима – што доноси и економске и еколошке користи. Правилно планиран плодоред повећава приносе и смањује трошкове производње. Одрживост није само еколошко питање, већ и економско. Пољопривредници који примењују плодоред дугорочно остварују стабилније приносе и мању зависност од скупих минералних ђубрива.
Иако су савремене технологије и хемијска средства омогућиле интензивну производњу, природне методе попут плодореда остају кључне за дугорочну плодност земљишта. Повратак овом традиционалном приступу није корак уназад – већ напредак ка здравијем, одрживијем систему пољопривреде.
Текст: дипл. инж. Милош Николић, ПССС Књажевац