У време када климатске промене, исцрпљивање земљишта и растућа потражња за храном представљају све већи изазов, пољопривредници широм света окрећу се интегралној пољопривреди — систему производње који тежи равнотежи између економских, еколошких и друштвених интереса.
Интегрална пољопривреда, позната и као интегрисана производња, подразумева комбиновање традиционалних знања и савремених научних достигнућа ради постизања максималне ефикасности уз минимално нарушавање природних ресурса. У фокусу су очување плодности земљишта, рационална употреба воде и хемикалија, као и заштита биодиверзитета.
Циљ интегралне пољопривреде није само да произведе више хране, већ да то учини на начин који не угрожава будуће генерације. Овај приступ комбинује најбоље из органске и конвенционалне пољопривреде, користећи хемијска средства само када су заиста неопходна. У пракси, то значи да се пољопривредници ослањају на плодоред, биолошку контролу штеточина, прецизну употребу ђубрива и локалне сорте биљака које су отпорније на климатске промене. Све чешће се користи и дигитална технологија — дронови и сензори за надзор влаге у земљишту и здравственог стања усева.
У Србији, интересовање за интегралну производњу расте, посебно међу младим пољопривредницима. Министарство пољопривреде најавило је нове субвенције и обуке, са циљем да се у наредних пет година површине под интегралним системом увећају за 30%. То је шанса да се домаћа пољопривреда модернизује и постане конкурентнија на тржишту ЕУ.
Интегрална пољопривреда није само тренд — то је нужност ако желимо здраву храну, чисто окружење и дугорочно одрживу производњу.
Текст: дипл. инж. Милош Николић, ПССС Књажевац