Српска православна црква и њени верници данас славе Светог пророка Илију, једног од највећих светитеља и пророка у хришћанству.
За Светог Илију везују се разни обичаји и веровања у народу, који су широко распрострањени. С обзиром да су Словени били многобошци, веровали су у више богова. Један од њих је и Перун, бог неба и грома, чије име потиче из индоевропског корена речи “пер”, односно “перк”, а која има значење “ударити”. Тако, Перун је код Словена био толико обожаван и поштован, да је замењен врховним богом, иако он то није био, већ син врховног бога Сварога. Преласком у хришћанство, особине бога Перуна, пренете су на Светог Илију, кога зову још и Громовником.
Према народном веровању, Свети Илија вози ватрене кочије или кола, која вуку четири коња, из чијих ноздрва избија пламен. Грмљавина је тутњава његових кола којима се вози по небу. Верује се да на овај дан Свети Илија громом гађа ђаволе, па се не ваља крстити како се ђаво не би сакрио под крст у који гром не удара.
У народу се задржао обичај да се на овај празник нипошто не ради у пољу, да се не би навукао гнев светитеља. Верује се да после Светог Илије лето пролази, па се каже “Од Светог Илије, сунце све милије”.
Свети Илија слави се и као крсна слава, али се не кува жито, јер се верује да је и дан-данас овај светитељ међу живима.
У многим деловима Србије организују се вашари и сабори, а у Књажевцу вашар на Светог Илију траје три дана.