Квалитет грожђа винских сорти је веома битан са аспекта његове прераде, а код стоних сорти првенство се даје органолептичким особинама. Основи циљ ампелотехничких мера јесте успостављање оптималне равнотеже вегетативног прираста и приноса грожђа.
Постизање баланса чокота између вегетативне масе (изражене као маса ластара или укупна лисна површина) и масе грожђа треба да обезбеди повољне микроклиматске услове, што ће допринети оптималном одвијању физиолошких процеса у биљци. Као једна од мера зелене резидбе све се више намеће дефолијација.
Велика количина зелене масе задржава влагу унутар чокота и погодује развоју патогена, чиме може посредно утицати на смањење приноса и слабији квалитет грожђа. Делимично уклањање листова може се применити у различитим периодима током вегетације и са различитим интензитетом, дајући при том различите ефекте на механички састав и структуру грозда и бобице.
Ефекти дефолијације претежно зависе од њеног интензитета и времена извођења. Термини извођења ове мере могу се кретати од периода непосредно пред цветање, па до фенофазе шарка. Регулисањем лисне површине доприноси се промени микроклиме у зони гроздова, повећава се изложеност гроздова сунчевој светлости и циркулација ваздуха, обезбеђује се боља проветреност и уклањање влаге са гроздова.
Овом мером повећава се изложеност гроздова сунчевој светлости, чиме се може утицати на акумулацију шећера у шири, антоцијана и разних полифенолних једињења у покожици и бобици. Дефолијација се код нас изводи непосредно пре или у фенофази шарка. Уклањају се стари листови, чија је фотосинтетска активност слаба. Првенствено се уклања лишће са северне и источне стране, док се оно са јужне оставља ради заштите гроздова од јаке инсолације и изазивања ожеготина.
Услед знатног побољшања фитоклиме чокота, преостали листови обављају интензивнију фотосинтезу и стварају довољно угљених хидрата за исхрану и сазревање гроздова и ластара, као и за нагомилавање резервне хране. Треба напоменути да је реакција сорти на дефолијацију различита.
Ова операција се изводи углавном ручно, мада има уређаја који помоћу ваздушне струје одувају листове у зони грожђа.
Текст: Сања Чокојевић, дипл. инг. воћарства и виноградарства