Захтеви за ефикасношћу на послу створили су погрешне представе о томе шта заиста значи продуктиван радни дан, због чега много људи мисли да је заузетост исто што и продуктивност.
Разлике између продуктивних и заузетих људи
Заузети људи теже томе да уклопе што више ствари и послова у свој дан. Продуктивни људи су своју листу обавеза смишљено и планирано смањили за 50 одсто.
Заузети људи мисле да је више ствари потребно урадити за уобичајених осам или девет сати проведених на послу. Они стављају превише задатака на своју листу обавеза, да би вец́ину њих заправо одложили за сутрадан. Продуктивни људи одлично знају да им на листи обавеза није потребно 40 задатака. Они заузимају мање је више приступ када је у питању планирање свог радног дана извршавањем само оних најважнијих задатака.
Заузети људи „скачу“ на сваки задатак. Продуктивни људи знају разлику између „хитног“ и „важног“.
Заузети људи проводе вец́ину свог времена на послу „гасец́и непотребне пожаре“, јер их заслепе хитне бриге на послу које у суштини нису толико важне. У свакој компанији многе ствари могу бити означене као хитне, али то обично утврди ваш колега или шеф који очекује одговор ШТО ПРЕ. Изузетно продуктивни људи знају да разликују хитне задатке и важне задатке. Фокусирају се на то да ураде оно што је важно, уместо да потроше своје радно време у покушају да заврше различите хитне задатке.
Заузети људи су увек расејани. Продуктивни људи стварају систем.
Заузети људи су током година развили навике које убијају продуктивност. Компулсивно проверавају е-пошту током дана и избацују се из колосека кад год им телефон зазвони. А овакве праксе заправо могу да успоре мозак.
У недавној студији на лондонском универзитету Кинг’с Цоллеге открили су да компулсивно нервирање око мејлова може довести до пада од 10 ИQ бодова. Стално пребацивање између рада на неком задатку и одговарања на е-пошту такође мења структуру вашег мозга што доводи до мање способности фокусирања.
Са друге стране, продуктивни људи креирају систем за чак и најобичније задатке, попут провере своје е-поште. Они се одређено, кратко време посвећују проверавању мејлова, тако да могу више да се концентришу на оно што је неопходно за испуњавање њихових циљева за тај дан.
Заузети људи обављају више задатака истовремено. Продуктивни људи се фокусирају.
Заузети људи се труде да раде 15 ствари одједном. На рачунару им је отворено неколико прозора и докумената док непрестано проверавају календар.
Продуктивни људи се усредсређују на што ефикасније обављање задатака који су најважнији. Они ефикасно обављају више задатака тако што спајају мање важан задатак са важним задатком. На пример, високо продуктивна особа води белешке о идејама о потенцијалном пројекту док чека састанак одбора. Продуктивни људи су такође свесни да би требало да обављају више задатака само ако се друга мање важна ствар може одрадити са мало енергије.
Заузети људи залепљени су за своје столове. Продуктивни људи знају када треба направити паузу.
Заузети људи ретко праве паузе, они заправо мрзе паузе мислец́и да су оне за лењивце. Такође су фрустрирани када виде продуктивне људе који изгледају као да имају све време на свету и који заправо уживају у свом послу. Продуктивни људи знају када ц́е себи дати тренутак да се одморе. Праве паузе одлазец́и у шетњу док слушају своју омиљену музику, гледајуц́и кратак смешан видео, медитирајуц́и или ићи на ужину. Знају да ће бити продуктивнији када пусте мозак да се одмори од неколико дугих сати рада.
Извор: БИЗЛифе