Српска православна црква и њени верници прослављају данас празник Свете великомученице Марине, у народу познате као Огњена Марија.
Света великомученица Марина, родом из Антиохије, према хришћанском учењу, примила је хришћанску веру у својој 12. години, због чега ју је отац отерао из куће. “Бачена је на страшне муке” када је одбила да се уда за царског намесника Олимврија, а посечена је мачем у 16. години, у доба цара Диоклецијана.
Нјене мошти су до доласка крсташа чуване у Цариграду, а неке од њих се сада налазе у манастиру Свете Марине у Албанији, на планини Лонга изнад Охридског језера. Рука ове светитељке је у манастиру Ватопеду на Светој Гори.
Овај празник није обележен црвеним словом у црквеном календару, али је веома поштован, посебно међу женама. Зато се данас, по народном веровању, не раде никакви ручни или радови у пољу.
У народу се верује да је Огњена Марија сестра Светог Илије и Светог Пантелејмона. Према народном веровању, Света Марина пали и кажњава огњем, и као Свети Илија који кажњава громом, спада у „огњевите“ свеце. У народном предању чувају се примери о ватри која је у вреле празничне дане спалила жито, сено и домове људи који су се огрешили радећи на празник Огњене Марије.
Славе је сви који су имали штете од грома и олује. Народна изрека каже – ко слави Огњену Марију сигуран је у летину. Обележава се и као крсна слава. Обичај је да се на овај празник, када због велике врућине „гори небо и земља“, не раде никакви послови, а посебно радови на пољу.
Нико не ради, поготово жене, јер се сматра да данас ниједан посао не може донети срећу. У народу се каже да на Огњену Марију „не ваља ни конац у иглу уденути“.
M.M.