Гургусовачка кула један је од симбола нашег града на чијим се темељима рађала књажевачка историја, али, исто тако, на чијим су изгорелим темељима угашени остаци тешке прошлости.
Саграђена је на месту старијег турског турског шанца, подигнутог у 18. веку, који је постављен за надгледање града. У периоду између 1842. и 1844. ова грађевина је преуређена у војни објекат. Инжењер Франц Јанке је предводио радове. Кула је била четвороугаоне основе са два спрата. Постојало је и спољно степениште које је водило на спрат. Око саме куле била је подигнута висока палисадна ограда. И пре него што је завршена градња, функција зграде је промењена и Гургусовачка кула постаје тамница, у коју су затварани политички противници династије Карађорђевић. 
Међу затвореницима били су кнез Јован Мићић, присни пријатељ Милоша Обреновића, те учесници у Тенкиној завери 1857, истакнути политичари и чланови Државног совјета, Раја Дамњановић, Паун Јанковић, Стефан Стефановић Тенка… 
Кула је спаљена по налогу Милоша Обреновића 17. јануара 1859. а Гургусовац, њему у част, мења своје име у Књажевац. Обновљена је после српско-турских ратова, а од првобитне куле сачуван је само један зид са отворима за пушке и улазна капија. До 1959. Кулу је користила војска. 
У летњу позорницу преуређена је 1965. а данас је то потпуно уређен, ревитализован вишенаменски простор за културне и јавне догађаје, скупове окружен парком и дечијим игралиштем. 
Приликом адаптирања простора 2011. године у ископу предвиђеном за потребе санитарног чвора регистровани су старији камени зидови израђени у техници сухозида. Они указују на то да је стратешки најповољније место у Књажевцу било коришћено у дужем временском периоду. Колико је ова тамница, затвор, казамат, српска Бастиља била озлоглашена, најбоље сведочи Добрица Ћосић у “Коренима”: “Ала си ти, боже, бездушник. Требало би те сто и једну годину затворити у Гургусовачку тамницу”.