Књажевачке занатлије званично су се удружиле у еснафе 1852. године. Било је 352 занатлије, а имали су мешовите еснафе. Године 1896. сва еснафска имовина спојена је у једну заједничку, па је тако основана Занатска каса. Наредне, 1897. основан је Занатски фонд, из којег су занатлије могле да позајме новац како би унапредили своје делатности. Ипак, овај фонд је пре свега имао улогу да помаже старе и болесне занатлије или чланове њихових породица. Године 1901. прераста у Књажевачки занатлијски пензиони фонд, а касније и у Књажевачку кредитну задругу. Међутим, када је 1910. године донесен Закон о радњама, који је иначе регулисао положај занатства, улога еснафа је нагло опала. И поред тога, еснафско повезивање занатлија одржало се све до 1940. године.
Књажевац је крајем 19. века имао 450 различитих занатлија. Након ослобођења од Турака, варош је имала 15 механџија, 12 трговаца и више од 50 занатлија (ћурђија, абаџија, мутавџија, грнчара, кујунџија, терзија, свећара, ћерамџија, дунђера, туфегџија, ковача и других).
Новији занати појавили су се тек почетком 20. века (кројачи, столари, сајџије, обућари, лимари, опанчари, лекари, бербери, златари, лицидери). Нагло почиње да се развија терзијски и абаџијски занат, из којих се временом развија кројачки занат. Ћурчијски занат је веома стар у књажевачком крају. Од 1910. године до почетка Другог светског рата производња је била на врхунцу. Развој овог заната је посебно погодовао велики узгој стоке у околини Књажевца, нарочито коза и оваца. Ћурчије су кожу куповали од касапа из града и околних села и сами је обрађивали. Правили су мушке и женске опаклије, бунде, кожухе, шубаре, гуњеве, капе. Опанчари се у Књажевцу први пут помињу 1876. године.
Опанчарски еснаф је био један од највећих на овом простору. Опанци се израђују ручно, од говеђе или телеће коже. У почетку се правио пресни опанак, од сирове коже. Израђивали су га сами сељаци, па и жене на селу. Због штетности преношења заразе и незадовољства правих опанчара, сирови опанци су забрањени. Облик пресног опанка је задржан, само је коришћена штављена кожа. Чувени опанчар у Књажевцу био је Драги Милосављевић, који је за свој рад награђен на Светској изложби у Лондону 1907. године.