Шупљи камен или шупља стена како год, али је чудо природе на граници села Зоруновац и Бањски Орешац у општини Књажевац. Оваквим га је начинио Марко Краљевић када је топуз хитнуо на њега, каже легенда.
У подножју Тумбе и Шупљег камена, кога је по легенди Марко Краљевић начинио таквим, када је хитнуо топуз на њега, налази се живописно село Зоруновац на 450 метара надморске висине, удаљено15 км од Књажевца, на путу за Сокобању.
По причама старих људи а, не по званицним подацима, које иако можда има тешко их је пронаћи, назив села Зоруновац потиче од речи “зор у новац” како се некад говорило, а значило је да је тешко пронаћи новац за разне намете и потрепштине, вероватно назив потиче негде из средњег века, причају нам мештани.
Посебно су занимљиви називи засеока у овом селу.
Засеок “Првуловци” који се налази негде на средини села добио је назив по имену првог мештанина који је населио подручје које ће се касније назвати Зоруновац, то је по причи старих људи био неки Првул из Липљана који је тамо на Косову после неке расправе убио мештанина, па је бежећи од “Бесе”(освета) побегао чак у ове крајеве и настанио се баш овде.
Засеок “Козјанци”, данашњи центар села добио је назив по месту Козја (данасња Босна и Херцеговина) одакле је Првул доводио снахе за своје синове, јер на Косову нису могли да одлазе више плашећи се освете, па је по снахе ишао тамо у Козју, између осталог.
Засеок “Миленовци”, према пољу-према “Козјој грбини” опет по причи старих људи, добио је назив по Првуловом најстаријем сину Милену коме је отац дао то подручје да са својом породицом живи и обрађује земљу.
Засеок “Ошљанци”, према старом путу за село Вина, а на крају Зоруновца, добило је назив по мештанима који су такође са Косова касније дошли у ове крајеве и населили их, потицали су из места које се звало Ошљан, а насели су села према Бугарској граници, а мала скупина се задржала на подручју данашњег Зоруновца где су купили земљу коју су обрађивали, у општини Књажевац постоји село које се зове Ошљане вероватно назив потиче по тим досељеницима са Косовског Осљана. У засеоку “Осљанци” постоје породице зване “Власи”, назив су добили опет по једном од потомака Првула који је зену довео из Румуније коју су тада у овим крајевима звали Власка (Румунија) и онда су њихове потомке временом назвали “Власи”,они су равноправно делили место за становање и земљу за обраду са досељеницима из Ошљана.
Засеок “Ђуркинци”, на улазу у село из правца Књажевца, добио је назив, опет према прицама, по некој Ђуркиници (по мужу Ђурку) која је била удата за неког Првуловог потомка која је рано остала удовица па је сама радила и подизала децу, имали су земљу, куцу и стају на том делу те је касније село тај засеок прозвало по њима.
Сви засеоци који чине село Зоруновац збијеног су типа, такорећи „додирују се“, нема „разбацаних“ засеока као у неким другим селима.