Алармантни подаци и чињеница да је због прекида трудноћа, Србија за десет година изгубила један град величине Београда, као и да се годишње на абортус одлучи између 6.000 и 10.000 девојака од 16 до 19 години, а на годишњем нивоу обави између 150.000 и 200.000 абортуса, док се за исто време роди само 70.000 деце, изјавио је Александар Ђурђев, председник Српске лиге (СЛ).
– Морају да нас подстакну да што пре као држава предузмемо неке конкретне кораке, и да се угледамо на братску Русију и руску цркву која предлаже помоћ свим женама и позива их да рађају децу, а у случају да не могу да брину о њима да их повере Цркви – рекао је Ђурђев.
Као што је патријарх Московски и целе Русије Кирил предложио алтернативу абортусима и позвао све руске жене које из различитих разлога не желе да рађају децу да не абортирају, него да децу дају Цркви која ће помоћи да се дете васпита и подигне на ноге, а такође неће спречавати сусрете детета са мајком, Српска лига предлаже да и држава Србија у сарадњи са Српском православном црквом (СПЦ) покрене идентичан програм добричинства који би пружио помоћ женама и њиховој новорођеној деци – истиче Ђурђев. Претходних година негативни природни прираштај у Србији износио је око 40.000 више умрлих него живорођених, сваке године је умирало око 105.000 људи, док је број живорођених износио око 65.000, зато је неопходно да што пре подстакнемо рађање да бисмо сачували становништво, а један од начина је да, под хитно, зауставимо ове високе бројке абортуса у нашој земљи, и да држава и Цркква пруже помоћ свим женама и њиховим породицама, јер без рађања деце нема ни будућности Србије – каже Ђурђев.
За један такав важан национални и државни подухват, као што је повећање наталитета и опстанак нације, могу да се укључе и бројни донатори који би финансијски помогли СПЦ и њену доброчинску организацију, чији би задатак био да одгаја и образује децу, али и да свесрдно, заједно са државом, учествују у обнови сеоских подручја, тако што ће градити нове и обнављати постојеће вртиће и школе, и подстаћи запошљавање васпитача и наставника – закључује Ђурђев.